Feeds:
Чланци
Коментари

За ученике 3. године и све оне који воле књижевност и уметност уопште.

Тренутно на часовима говоримо о писцима и делима међуратне књижевности. Корисни линкови који ће вам бити од помоћи у истраживачком раду су на овим везама КЊИГОЉУПЦИ, Књижевни покрети и правци… а обавезно погледајте и текст под називом Међуратна српска књижевност

images

Задатак за оне који желе да сазнају више:  Немојте стати на књижевности, истражите који су значајни сликари обележили овај период….почните од Модиљанија, …уживаћете!

Читајте Црњанског, мислите о ономе што је писао, осетите живот у његовим текстовима…

Основне одлике антидраме:

  • Одбацује се ангажованост драмске уметности
  • Одбацују се реалистичке поставке и њихове конвенције-разбијена су драмска јединства(место, радња, време, циљ да све што се приказује оставља утисак вероватног )
  • Руши се драмска композиција и и техника на коју смо навикли у савременој драми
  • Проблеми савраменог човека и света који су непознати- почиње да доминира осећање усамљености  драмског лика
  • Сцена постаје место где се ништа не догађа, место где се ништа неће догодити и где мало тога има смисла, ту се ништа и не може разрешити
  • Драма постаје само слика, не радња, радње у класичном смислу и нема(само слика онога што се збива док се чека
  • Не постоје етапе драмске радње, нема кулминације нити расплета
  • Немоћ драмског лица за било какву акцију, препуштање лашној нади да ће се нешто само од себе догодити, људи су без идентитета и памћења; јунаци су анонимни , обезличени, уништене духовности, разбијене психологије-јунаци су антијунаци

Срушена је драмска личност, нема протагонисте-карактерише га: стање неконтролисаности, досада, агонија, , бес и потиштеност    

  • О Бекету: 1601.г. рођен у Ирској; студирао француски и италијански; лектор у Паризу; професор романских језика у Даблину; много је путовао, мењао место боравка, мењао је професије; 1938. почиње да се бави стваралачким радом,тада је издао прву збирку приповедака, од тада па до смрти не престаје да ствара; утиче на развој саврамане драме; Нобелову награду добио је 1969.г.; написао је много драма, краћих текстова, стихова, радио-драма и један филмски сценерио; светску славу доживео је драмом Чекајући Годоа, а осим ње написао је-роман Мерсије и Камије, приповетке Молоа, Малон умире и Неименљиви и драма Краљ партије.
  • О драмској радњи: Радња би могла да буде  Владимирово и Естагоново чекање Годоа, али и истаћи и то да они нису непрестано усмерени на њега, јер то што не долази и не представља неки проблем поменутој двојици; у драми не постоји узрочно-последични след догађаја; нема ни заплета ни расплета драмске радње-у драми не постоји класичан заплет; праћење драмске радње не може бити довољно добар приступ за разумевање значењског и идејног нивоа драме Чекајући Годоа– права антидрама, иако је ово своје дело Бекет означио као трагикомедију(објашњење).
  • О ликовима: Физички изглед два, условно речено, „главна јунака“ није детаљно дат, једино што читалац зна јесте да носе цилиндре, и да су скитнице „уморних лица и похабаних одела“; карактерне особине– Владимир је нешто интелектуално супериорнији, Естрагон, емотивнији, обојица душевни и пажљиви, чак хумани, али и раздражљиви, вређају један другог и неочекивано испољавају агресивност…; нису јасно детерминисани-нема психолошког јединства ликова, па нема ни јасних ни одређених идеја које би могао да носи поједини драмски лик; Поцо и Лики, може се рећи, споредни ликови, су много више ликови који су носиоци идеја у класичном смислу, јер су представљени симболично(Поцо-комично силан и самољубив, са бичем у руци, а Срећко- гротексно представљен, на ивици имбецилног и анималног, са узицом око врата) и осликавају класно раслојавање и хијерархију, које постоје у друштву-роб и господар, понизност и властољубље, али све то није очигледно повезано са „радњом“ чекања Годоа.
  • Симболика, смисао, значења: Бекет у први план ставља питање смисла људске егзистенције у свету без „ бога“ и свету без наде, отвара питање људског отуђења, класне подељености, лицемерја, безнађа, несналажења и изгубљености човека међу другим људима који и не постоје; симболика: сувог дрвета, односа Поцоа и Ликија, дечака, Месеца и Сунца, симболика двојности-растрзаности, неодлучности, утисак релативности, неизвесности…;симболика цилиндара-грађанско порекло Владимира и Естрагона; симболика путељка-тражење животног пута; изражена упорност у чекању; критика друштвеног система, али не неког конкретно; В. и Е. представљају човечанство; упућеност на време-пролазност, протицање времена и материјално пропадање; простор-ограничен.
  • Годо: нема јасног става према томе ко је Годо; симболично може да представља Бога, неку материјалну помоћ, па чак и смрт- или је само пуки објекат чекања, то чекање је празна радња(Бекет је рекао да је знао ко је Годо он би то написао у делу), симболише и слепу наду. ; празна радња, недостатак воље- празнина у свету, потреба да се испуни време, усамљеност и отуђеност у свету.
  • О комичном у драми: ликови, њихове акције, неспоразуми, дијалози, линија радње-чекање….
  • Трагично:  свађе, грубости, агресивност, однос Поцо-Лики, одсуство акције, воље, наде, безнадежан положај човека…

    Литература:Самјуел Бекет, Чекајући Годоа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1996.

                         Јован Христић, Бекетово позорје људског живота, Студија о драми, Научна књига, Београд, 1986.

                        Миливој Солар, Савремена светска књижевност;Школска књига, Загреб, 1982.

                        Драгиша Живковић, Речник књижевних термина; НОЛИТ, Београд, 1992.

                        Ч.Ђорђевић, П.Лучић, Књижевност и српски језик, приручник за ученике средњих школа                                                     

                       Љиљана Николић,Босиљка Милић, Читанка за IV разред

                      Станиша Величковић, Интерпретације из књижевности    

   http://beleske.com/cekajuci-godoa-samjuel-beket/

 

Прва награда за рад Глембајеви су (опет) међу нама!

Слика

   На конкурсу Завода за унапређење образовања и васпитања Сазнали на семинару и применили у пракси 2012. ПРВУ награду освојио је рад Глембајеви су (опет) међу нама, Александре Секулић, наставника српског језика и књижевности у Економско-трговинској школи у Кули. Рад о пројекту одељења IV3,  оцењен је као најбољи у конкуренцији од педесет пет радова наставника из целе Србије, из четрнаест области. Комисије, сачињене од спољних сарадника и  представника ЗУОВ-а, на основу критеријума одређених конкурсом, наградиле су  четири рада, од тога један рад на првом месту, један на другом и два на трећем месту. Тридесет шест  радова су одабрани за Базу радова ЗУОВ-а као примери добре праксе.

   Више о двочасу на којем су презентовани резултати пројекта Глембајеви су (опет) међу нама, можете сазнати у кратком чланку Крлежа је (опет) међу нама на блогу   Речпоречучионица или на вики страни http://glembajevi.wikispaces.com/ коју су уређивали ученици IV3 одељења.

Честитамо преданој и савесној, а надасве стручној професорици Александри ♥

ŽeljkaBojić

Потребно је:

  • 1 наставник са лиценцом и 8 година радног искуства;
  • компетентан, остварен и са жељом да напредује (пожељно је да то сам открије);
  • да се усавршава (бар 120 бодова + 50 додатних);
  • да зна да кликће и лајкује, даунлодује и шерује на више језика.

Поступак:

  • Сам мора да прикупи састојке и да замеси;
  • Крчка се до 8 дана у директорској кујни;
  • Директор тако укрчкано носи на дегустацију стручном већу, стручном активу…
  • Ако се дегустатори сложе да је оптималан однос састојака, сервира се Наставничком и Педагошком већу и Савету родитеља;
  • У случају да је дегустација позитивно оцењена, дистрибуира се просветном саветнику (он може да провери састојке и одобри рецепт);
  • Одобрен рецепт се враћа шефу кухиње (директору) на верификовање и улази у редован мени.

Рад у звању:

  • Открива састојке свог рецепта и размењује са другима којима недостају састојци (гратис);
  • Учествује у припремању шведског стола, тимски рад;
  • Активно учествује у прављењу Школског…

View original post 61 more words

МИШЉЕЊЕ АКТИВА НАСТАВНИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ О СТРАТЕГИЈИ ОБРАЗОВАЊА У СРБИЈИ ДО 2020.Г.   –  I део

 

   Дуги низ година су просветни радници вапили за променма у образовном систему за који смо сви били свесни да је застарео, нефлексибилан, тром и да као такав више не одговара ни ученицима ни наставницима, а због тога ни самој држави Србији и њеним потребама. Похвално је у сваком случају што се о образовању почело размишљати дугорочно и свеобухватно што је доказао овај Нацрт  стратегије образовања до 2020.год.

   Мишљење о Стратегији које овде износимо је из угла наставника у Средњој стручној школи и зато ће се базирати на тој проблематици у свом највећем делу.

      Стратегијом је предвиђено и смањење броја ученика који похађају стручне школе, а повећање броја ученика у гимназијама. Одмах се намеће питање, не умањује ли се на овакав начин природна база ученика који ће уписивати  факултете који нису везани са друштвеним наукама, а  један од јасних циљева Стратегије је повећање броја студената на факултетима који не изучавају друштвене науке ?

   Код  дела Стратегије образовања, који се односи на средње стручне школе, анализа постојећег стања је, као и код других сегмената образовања, веома добро урађена. Наше запажање јесте, да се предвиђеним циљевима Стратегије умањује оно, што је наведено као прва снага у анализи. То је  – могућност наставка школовања или запошљавања ученика након завршене средње стручне школе. Тачно је, додуше, да је ова предност стручних школа и даље остала, али је, по нашем мишљењу, значајно редукована увођењем две врсте матуре за наше ученике. То је додатно и непотребно оптерећење за ученике које ће довести до јако мале заинтересованости добрих ученика, који желе да наставе своје школовање на факултетима , за уписивање стручне школе.

     Уз дужно поштовање према ауторима стратегије , један њен део сматрамо и делимично застарелим и некомпетентним погледом на будућност . У делу у коме се полази од предпоставке да ће се привреда Србије развијати на предузетништву образоване популације, а образован је једнак са оним ко има диплому високе школе или факултета, ми се са тиме не слажемо јер су тенденције и докази у светској економији сасвим супротни. Успешни предузетници често нису ни стекли те дипломе, а они који их имају ако немају развијену свест о потреби сталног усавршавања (целоживотног учења) никада нису постигли успех. Зато наше образовање не може да тежи да задовољава и прати(а то већ значи да касни) потребе тржишта рада или „потребе привреде“, јер су у данашњој економији те потребе непредвидиве и ученици који се школују не могу ни да замисле која ће се све нова радна места појавити  за само неколико година колико траје њихово образовање – зато је од велике важности не да се у стручним школама школују кадрови за већ постојећа занимања него да се школују људи којима ћемо током школовања развијати креативност,  критичко и логичко мишљење и свест о потреби целоживотног учења јер ће се само такви моћи прилагодити потребама  „савременог  тржишта рада“ које није константа . Само тако ћемо створити модерно друштво у коме ће се појединац сналазити у убрзаном технолошком и техничком развоју који мења и свет и људе из годин у годину – није увећавање броја диплома пут за стварање успешних људи!

   Циљ Стратегије образовања у Србији до 2020.г. је  да буде уведен једносменски рад у школама са чиме се слажемо, међутим, урађене анализе указују на чињеницу да је за спровођење овог циља у Србији неопходно саградити још око 1000 школских објеката који недостају, како основним, тако средњим школама и намеће се питање, како обезбедити недостајућа средства у овако сиромашном друштву које је притиснуто и светском економском кризом.Сумња која се појављује у могућност остварења овог циља( који је тако лако проверљив) компромитује и намеће сумњу и у остварење и осталих, теже мерљивих и мањепроверљивих циљева ове Стратегије.  

   Прокламовани циљ, смањења броја ученика у одељењима је нешто што  апсолутно поздрављамо јер смо већ  осам година у прилици да радимо у пилот одељењима са 24 ученика, што се упоказало као оптималан број ученика за квалитетан рад на часу и за квалитетније праћење напредовања и  постигнућа сваког  ученика.

   Противимо се увођењу обавезног средњег образовања, али смо за то да се свакоме да прилика да заврши неку средњу школу и похвално је увођење једногодишњег и двогодишњег  стручног школовања. Да ли сте се запитали да ли у савременом друштву, друштву људских слобода и права, имамо право да уведемо такву врсту обавезе младом човеку, али и његовој породици. Сигурни смо да ће ученици које на силу задржимо у систему образовања имати више штете, него користи јер ће се у младом човеку у тим годинама појавити револт на наметање нежељене обавезе и последице тог револта могу бити страшне – од изражене агресије и насилничког понашања до повлачења у себе и стварања комплекса који могу бити погубни у даљем психичком сазревању. Такође последице таквог наметања обавезе могу трпети и људи из њиховог окружења који ће бити први на удару незадовољног тинејџера, а то су његови школски другови, наставници, али и родитељи. Тако ће средње стручне школе бити претворене у установе у које неће више радо одлазити ни они који су баш желели да се у њима школују. Тај проблем са стручним оспособљавањем највећег дела наше популације( по Стратегији 97% ) био би лако решен увођењем бесплатног ванредног школовања као и развијеном мрежом школа за образовање одраслих, а ти начини школовања би требали да буду усклађени са потребама привреде и то би био пут за брзо и јефтино школовање и преквалификовање радне снаге.

 

С поштовањем ,

Даница Парошки , професор

Тања Тулић, професор

Александра Секулић, професор

Драгана Мандић, професор

 Roman je uzvišena laž, ali istinit u pojedinostima, pa je stoga bolji svet od postojećeg

Da bi postigao tu uzvišenost pisac mora biti :

  1. slikar,
  2. pripovedač drama unutrašnjeg života,
  3. arheolog društvenog pokućanstva,
  4. nabrajač zanimanja,
  5. beležnik dobra i zla,
  6. onaj koji mora da izuči uzroke društvenih pojava koje opisuje, i da dokuči skriveni smisao u tom ogromnom skupu lica, strasti i događaja.

                                                                                                                           Onore de Balzak , Predgovor LJudskoj komediji

%d bloggers like this: