МЕЂУРАТНА КЊИЖЕВНОСТ

За ученике 3. године и све оне који воле књижевност и уметност уопште.

Тренутно на часовима говоримо о писцима и делима међуратне књижевности. Корисни линкови који ће вам бити од помоћи у истраживачком раду су на овим везама КЊИГОЉУПЦИ, Књижевни покрети и правци… а обавезно погледајте и текст под називом Међуратна српска књижевност

Задатак за оне који желе да сазнају више:  Немојте стати на књижевности, истражите који су значајни сликари обележили овај период….почните од Модиљанија, …уживаћете!

Милош Црњански- цртице

Читајте Црњанског, мислите о ономе што је писао, осетите живот у његовим текстовима…

Самјуел Бекет, Чекајући Годоа

Основне одлике антидраме:

• Одбацује се ангажованост драмске уметности
• Одбацују се реалистичке поставке и њихове конвенције-разбијена су драмска јединства(место, радња, време, циљ да све што се приказује оставља утисак вероватног )
• Руши се драмска композиција и и техника на коју смо навикли у савременој драми
• Проблеми савраменог човека и света који су непознати- почиње да доминира осећање усамљености  драмског лика
• Сцена постаје место где се ништа не догађа, место где се ништа неће догодити и где мало тога има смисла, ту се ништа и не може разрешити
• Драма постаје само слика, не радња, радње у класичном смислу и нема(само слика онога што се збива док се чека
• Не постоје етапе драмске радње, нема кулминације нити расплета
• Немоћ драмског лица за било какву акцију, препуштање лашној нади да ће се нешто само од себе догодити, људи су без идентитета и памћења; јунаци су анонимни , обезличени, уништене духовности, разбијене психологије-јунаци су антијунаци

Срушена је драмска личност, нема протагонисте-карактерише га: стање неконтролисаности, досада, агонија, , бес и потиштеност    

• О Бекету: 1601.г. рођен у Ирској; студирао француски и италијански; лектор у Паризу; професор романских језика у Даблину; много је путовао, мењао место боравка, мењао је професије; 1938. почиње да се бави стваралачким радом,тада је издао прву збирку приповедака, од тада па до смрти не престаје да ствара; утиче на развој саврамане драме; Нобелову награду добио је 1969.г.; написао је много драма, краћих текстова, стихова, радио-драма и један филмски сценерио; светску славу доживео је драмом Чекајући Годоа, а осим ње написао је-роман Мерсије и Камије, приповетке Молоа, Малон умире и Неименљиви и драма Краљ партије.
• О драмској радњи: Радња би могла да буде  Владимирово и Естагоново чекање Годоа, али и истаћи и то да они нису непрестано усмерени на њега, јер то што не долази и не представља неки проблем поменутој двојици; у драми не постоји узрочно-последични след догађаја; нема ни заплета ни расплета драмске радње-у драми не постоји класичан заплет; праћење драмске радње не може бити довољно добар приступ за разумевање значењског и идејног нивоа драме Чекајући Годоа– права антидрама, иако је ово своје дело Бекет означио као трагикомедију(објашњење).
• О ликовима: Физички изглед два, условно речено, „главна јунака“ није детаљно дат, једино што читалац зна јесте да носе цилиндре, и да су скитнице „уморних лица и похабаних одела“; карактерне особине– Владимир је нешто интелектуално супериорнији, Естрагон, емотивнији, обојица душевни и пажљиви, чак хумани, али и раздражљиви, вређају један другог и неочекивано испољавају агресивност…; нису јасно детерминисани-нема психолошког јединства ликова, па нема ни јасних ни одређених идеја које би могао да носи поједини драмски лик; Поцо и Лики, може се рећи, споредни ликови, су много више ликови који су носиоци идеја у класичном смислу, јер су представљени симболично(Поцо-комично силан и самољубив, са бичем у руци, а Срећко- гротексно представљен, на ивици имбецилног и анималног, са узицом око врата) и осликавају класно раслојавање и хијерархију, које постоје у друштву-роб и господар, понизност и властољубље, али све то није очигледно повезано са „радњом“ чекања Годоа.
• Симболика, смисао, значења: Бекет у први план ставља питање смисла људске егзистенције у свету без „ бога“ и свету без наде, отвара питање људског отуђења, класне подељености, лицемерја, безнађа, несналажења и изгубљености човека међу другим људима који и не постоје; симболика: сувог дрвета, односа Поцоа и Ликија, дечака, Месеца и Сунца, симболика двојности-растрзаности, неодлучности, утисак релативности, неизвесности…;симболика цилиндара-грађанско порекло Владимира и Естрагона; симболика путељка-тражење животног пута; изражена упорност у чекању; критика друштвеног система, али не неког конкретно; В. и Е. представљају човечанство; упућеност на време-пролазност, протицање времена и материјално пропадање; простор-ограничен.
• Годо: нема јасног става према томе ко је Годо; симболично може да представља Бога, неку материјалну помоћ, па чак и смрт- или је само пуки објекат чекања, то чекање је празна радња(Бекет је рекао да је знао ко је Годо он би то написао у делу), симболише и слепу наду. ; празна радња, недостатак воље- празнина у свету, потреба да се испуни време, усамљеност и отуђеност у свету.
• О комичном у драми: ликови, њихове акције, неспоразуми, дијалози, линија радње-чекање….
• Трагично:  свађе, грубости, агресивност, однос Поцо-Лики, одсуство акције, воље, наде, безнадежан положај човека…

    Литература:Самјуел Бекет, Чекајући Годоа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1996.

                         Јован Христић, Бекетово позорје људског живота, Студија о драми, Научна књига, Београд, 1986.

                        Миливој Солар, Савремена светска књижевност;Школска књига, Загреб, 1982.

                        Драгиша Живковић, Речник књижевних термина; НОЛИТ, Београд, 1992.

                        Ч.Ђорђевић, П.Лучић, Књижевност и српски језик, приручник за ученике средњих школа                                                     

                       Љиљана Николић,Босиљка Милић, Читанка за IV разред

                      Станиша Величковић, Интерпретације из књижевности    

   http://beleske.com/cekajuci-godoa-samjuel-beket/

 

Прва награда за професора Александру Секулић

Прва награда за рад Глембајеви су (опет) међу нама!

   На конкурсу Завода за унапређење образовања и васпитања Сазнали на семинару и применили у пракси 2012. ПРВУ награду освојио је рад Глембајеви су (опет) међу нама, Александре Секулић, наставника српског језика и књижевности у Економско-трговинској школи у Кули. Рад о пројекту одељења IV3,  оцењен је као најбољи у конкуренцији од педесет пет радова наставника из целе Србије, из четрнаест области. Комисије, сачињене од спољних сарадника и  представника ЗУОВ-а, на основу критеријума одређених конкурсом, наградиле су  четири рада, од тога један рад на првом месту, један на другом и два на трећем месту. Тридесет шест  радова су одабрани за Базу радова ЗУОВ-а као примери добре праксе.

   Више о двочасу на којем су презентовани резултати пројекта Глембајеви су (опет) међу нама, можете сазнати у кратком чланку Крлежа је (опет) међу нама на блогу   Речпоречучионица или на вики страни http://glembajevi.wikispaces.com/ коју су уређивали ученици IV3 одељења.

Честитамо преданој и савесној, а надасве стручној професорици Александри ♥

ŽeljkaBojić

Потребно је:

• 1 наставник са лиценцом и 8 година радног искуства;
• компетентан, остварен и са жељом да напредује (пожељно је да то сам открије);
• да се усавршава (бар 120 бодова + 50 додатних);
• да зна да кликће и лајкује, даунлодује и шерује на више језика.

Поступак:

• Сам мора да прикупи састојке и да замеси;
• Крчка се до 8 дана у директорској кујни;
• Директор тако укрчкано носи на дегустацију стручном већу, стручном активу…
• Ако се дегустатори сложе да је оптималан однос састојака, сервира се Наставничком и Педагошком већу и Савету родитеља;
• У случају да је дегустација позитивно оцењена, дистрибуира се просветном саветнику (он може да провери састојке и одобри рецепт);
• Одобрен рецепт се враћа шефу кухиње (директору) на верификовање и улази у редован мени.

Рад у звању:

• Открива састојке свог рецепта и размењује са другима којима недостају састојци (гратис);
• Учествује у припремању шведског стола, тимски рад;
• Активно учествује у прављењу Школског…

Погледај оригинални чланак 61 more words

МИШЉЕЊЕ …

МИШЉЕЊЕ АКТИВА НАСТАВНИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ О СТРАТЕГИЈИ ОБРАЗОВАЊА У СРБИЈИ ДО 2020.Г.   –  I део

 

   Дуги низ година су просветни радници вапили за променма у образовном систему за који смо сви били свесни да је застарео, нефлексибилан, тром и да као такав више не одговара ни ученицима ни наставницима, а због тога ни самој држави Србији и њеним потребама. Похвално је у сваком случају што се о образовању почело размишљати дугорочно и свеобухватно што је доказао овај Нацрт  стратегије образовања до 2020.год.

   Мишљење о Стратегији које овде износимо је из угла наставника у Средњој стручној школи и зато ће се базирати на тој проблематици у свом највећем делу.

      Стратегијом је предвиђено и смањење броја ученика који похађају стручне школе, а повећање броја ученика у гимназијама. Одмах се намеће питање, не умањује ли се на овакав начин природна база ученика који ће уписивати  факултете који нису везани са друштвеним наукама, а  један од јасних циљева Стратегије је повећање броја студената на факултетима који не изучавају друштвене науке ?

   Код  дела Стратегије образовања, који се односи на средње стручне школе, анализа постојећег стања је, као и код других сегмената образовања, веома добро урађена. Наше запажање јесте, да се предвиђеним циљевима Стратегије умањује оно, што је наведено као прва снага у анализи. То је  – могућност наставка школовања или запошљавања ученика након завршене средње стручне школе. Тачно је, додуше, да је ова предност стручних школа и даље остала, али је, по нашем мишљењу, значајно редукована увођењем две врсте матуре за наше ученике. То је додатно и непотребно оптерећење за ученике које ће довести до јако мале заинтересованости добрих ученика, који желе да наставе своје школовање на факултетима , за уписивање стручне школе.

     Уз дужно поштовање према ауторима стратегије , један њен део сматрамо и делимично застарелим и некомпетентним погледом на будућност . У делу у коме се полази од предпоставке да ће се привреда Србије развијати на предузетништву образоване популације, а образован је једнак са оним ко има диплому високе школе или факултета, ми се са тиме не слажемо јер су тенденције и докази у светској економији сасвим супротни. Успешни предузетници често нису ни стекли те дипломе, а они који их имају ако немају развијену свест о потреби сталног усавршавања (целоживотног учења) никада нису постигли успех. Зато наше образовање не може да тежи да задовољава и прати(а то већ значи да касни) потребе тржишта рада или „потребе привреде“, јер су у данашњој економији те потребе непредвидиве и ученици који се школују не могу ни да замисле која ће се све нова радна места појавити  за само неколико година колико траје њихово образовање – зато је од велике важности не да се у стручним школама школују кадрови за већ постојећа занимања него да се школују људи којима ћемо током школовања развијати креативност,  критичко и логичко мишљење и свест о потреби целоживотног учења јер ће се само такви моћи прилагодити потребама  „савременог  тржишта рада“ које није константа . Само тако ћемо створити модерно друштво у коме ће се појединац сналазити у убрзаном технолошком и техничком развоју који мења и свет и људе из годин у годину – није увећавање броја диплома пут за стварање успешних људи!

   Циљ Стратегије образовања у Србији до 2020.г. је  да буде уведен једносменски рад у школама са чиме се слажемо, међутим, урађене анализе указују на чињеницу да је за спровођење овог циља у Србији неопходно саградити још око 1000 школских објеката који недостају, како основним, тако средњим школама и намеће се питање, како обезбедити недостајућа средства у овако сиромашном друштву које је притиснуто и светском економском кризом.Сумња која се појављује у могућност остварења овог циља( који је тако лако проверљив) компромитује и намеће сумњу и у остварење и осталих, теже мерљивих и мањепроверљивих циљева ове Стратегије.  

   Прокламовани циљ, смањења броја ученика у одељењима је нешто што  апсолутно поздрављамо јер смо већ  осам година у прилици да радимо у пилот одељењима са 24 ученика, што се упоказало као оптималан број ученика за квалитетан рад на часу и за квалитетније праћење напредовања и  постигнућа сваког  ученика.

   Противимо се увођењу обавезног средњег образовања, али смо за то да се свакоме да прилика да заврши неку средњу школу и похвално је увођење једногодишњег и двогодишњег  стручног школовања. Да ли сте се запитали да ли у савременом друштву, друштву људских слобода и права, имамо право да уведемо такву врсту обавезе младом човеку, али и његовој породици. Сигурни смо да ће ученици које на силу задржимо у систему образовања имати више штете, него користи јер ће се у младом човеку у тим годинама појавити револт на наметање нежељене обавезе и последице тог револта могу бити страшне – од изражене агресије и насилничког понашања до повлачења у себе и стварања комплекса који могу бити погубни у даљем психичком сазревању. Такође последице таквог наметања обавезе могу трпети и људи из њиховог окружења који ће бити први на удару незадовољног тинејџера, а то су његови школски другови, наставници, али и родитељи. Тако ће средње стручне школе бити претворене у установе у које неће више радо одлазити ни они који су баш желели да се у њима школују. Тај проблем са стручним оспособљавањем највећег дела наше популације( по Стратегији 97% ) био би лако решен увођењем бесплатног ванредног школовања као и развијеном мрежом школа за образовање одраслих, а ти начини школовања би требали да буду усклађени са потребама привреде и то би био пут за брзо и јефтино школовање и преквалификовање радне снаге.

 

С поштовањем ,

Даница Парошки , професор

Тања Тулић, професор

Александра Секулић, професор

Драгана Мандић, професор

Roman je uzvišena laž

 Roman je uzvišena laž, ali istinit u pojedinostima, pa je stoga bolji svet od postojećeg

Da bi postigao tu uzvišenost pisac mora biti :

1. slikar,
2. pripovedač drama unutrašnjeg života,
3. arheolog društvenog pokućanstva,
4. nabrajač zanimanja,
5. beležnik dobra i zla,
6. onaj koji mora da izuči uzroke društvenih pojava koje opisuje, i da dokuči skriveni smisao u tom ogromnom skupu lica, strasti i događaja.

                                                                                                                           Onore de Balzak , Predgovor LJudskoj komediji

Mašta briše granice među ljudima

Kada čitamo dobre romane ostavljamo za sobom svoje tople,udobne stanove i odlazimo u noć i upoznajemo ljude koje nikada ranije nismo sreli.

Slušanje priča širi maštu; njihovo prepričavanje nam omogućava da preskočimo kulturološke zidove, prigrlimo različita iskustva, osećamo ono što drugi osećaju. Elif Šafak (Elif Shafak) na ovom jednostavnom primeru gradi ideju da mašta može da prevaziđe sve razlike među ljudima.

Poslušajte pažljivo.

(lkiknite na prevod na srpskom, a razumećete potpuno i hrvatski)
http://www.ted.com/talks/elif_shafak_the_politics_of_fiction.html

Majstorsko čitanje lektire

 

Ovaj vid čitanja lektire primenjuju samo najveće lenštine u obrazovnom sistemu ove države. Svodi se na čitanje po principu odnosa peska i cementa u betonu 1:3

Profesor: Iliću da li si pročitao „Anu Karenjinu“ 
Ja: Naravno profesore, majstorski sam pročitao 
Profesor: Sta time hoceš da kažes 
Ja: Hocu da kazem da sam jednu stranu čitao a po 3 preskočio 
Odeljenje: ahahahahaahah 
Profesor: Dobićeš jednu dvojku pa 3 jednice, SEDI !!!